Курви
Понекогаш ми недостига една личност која мислам ја познавав некогаш оддамна. Понекогаш ми недостига и една насмевка на која се сеќавам онака, како на сон да сум ја видела. А најмногу ми недостигаат оние заборавени делови. Понекогаш сакам. Како и да звучи, понекогаш ја сакам. Понекогаш се случува и гневно да пцујам и да викам по неа како да ќе ме чуе. А се почесто се обидувам да ја поправам, оти е скршена. Знам дека Вруток и жубореше во градите, та очите се претвараа во две притоки и кога ке се слееја, сета душа истекуваше во тие води. Но, јас ги познавам, многу добро ги познавам. Ги чувствувам понекогаш кога ми се вовлекуваат в постела навечер, или кога ми се измолкнуваат во утрата. Не остануваат тие долго оти се курви та со нив носат триста болести. Преку ден не работат, се плашат од луѓе па спијат скриени некаде во некоја бездна носејќи го сето невреме со нив. А таа, и таа се научи како нив. Кога сака доаѓа, кога сака си оди. Во главно на секое заминување чекам да се врати, но се враќа се поретко гледам. Затоа и ја заборавам. Вруток мене ми го остави, можеби го заборави, можеби веќе и го прерасна градниот кош, па не го собира, оти е малечка. Ама едно нешто паметам, ги паметам притоките, очите кои го опишуваа неверојатниот спој на Јонско и Егејско море, каде водата е тиркизна, а длабочината оди до бескрај, нешто налик на мојте.
Ама ме измачува вака аман!
Па оставиме на мира, ниту ми е до спомени, ниту пак до секс.